Iskra Matejic

Verovanja

Koncepcija sveta i kalendar

Za Asteke, svet je prošao kroz četiri ili pet „doba“ ili „sunaca“. Svako doba imalo je svog vrhovnog boga i svako se završavalo nekim dramatičnim događajem. Tako se prvo doba, kojim je vladao Teskatlipoka završilo tako što su jaguari proždrli ljude. Kecalkoatl je vladao drugim periodom, koji se završio tako što su uragani uništili svet, a ljudi se pretvorili u majmune. Tlalok je rodio treće doba, koje se završilo vatrenom kišom. Sa Čelčiutlikue, boginjom vode, počelo je četvrto doba, na čijem je kraju bila poplava koja je ljude pretvorila u ribe.

Asteci su imali dve vrste kalendara. Solarni, tj. građanski kalendar, služio im je da odrede vreme za setvu i žetvu. Mistični ili sveti kalendar koristili su za predviđanje, izradu horoskopa i određivanje povoljnih perioda. Prvi je bio podeljen na 365, a drugi na 260 dana.

-Prvi prsten imao je dvadeset figura koje predstavljaju dane u mesecu. Svaki mesec bio je podeljen na četiri grupe sa po pet dana, koje su zvali „kintana“.

-Oko centralne figure uklesana su lica četiri prethodna sunca, predstavnika prohujalih vremena.

-U središtu nalazi se prikaz boga Tonatijua, koji se dovodi u vezu s petim suncem, tj. sadašnjošću. 

Prvobitni mit

Mitologiju su Asteci nasledili od naroda koji su im prethodili. Usvojili su njihova božanstva i prilagodili ih svojim. Prema njihovom pogledu na svet, apsolutni i sveprisutni bog bio je Ometekutli, koji je stvorio Tonakatekutlija i Tanakasivatl, boga i boginju opstanka. Par je izrodio četiri sina, koji su formirali najvažniji panteon Asteka. Prema predanju, braća su se ujedinila da bi stvorila delo koje će ih uzvisiti od bogova. To delo su muškarac i žena, koje su poslali na Zemlju i naredili im da stvore potomstvo, koje će im odavati počast. Stvorili su i mora, planine i životinje.

-Tonatiju je bio bog Sunca. Izvandredan ratnik. Brinuo se o raju u koji su odlazili mrtvi ratnici nakon borbi, kao i oni žrtvovani u njegovu čast.

-Sipe Totek je bio zaštitnik plodnosti i žrtvovanja. On je, naime, sebi odrao kožu da bi nahranio ljude. Prikazivan je sa zlatnom kožom ili kožom opsidijana, perjanicom, peharom i štitom u rukama, ogrnut možom onih koji su žrtvovani njemu u čast.

-Teskatliopoka je sveprisutno božanstvo Neba i Zemlje, izvor života. Štitilo je ljude i davalo moć i sreću.

-Kecalkaatl je bio vrhovno biće. Predstavlja apsolut, sveukupnost, jer je povezan i sa Nebom i sa Zemljom.

Pogrebni obredi

Za Asteke, zagrobni život može da se nastavi na dva mesta: Miktlanu i Tlalokanu. U prvi su odlazili svi oni koji su morali da savladaju nekoliko prepreka pre nego što ostvare večni mir. U drugom se, pod zaštitom boga Tlaloka, nalazio raj. Obično je put u Miktlan bio dug i tamo su se mrtvi, sahranjivali s bokalom vode, koja se koristila na dugom putu. Preminuli kojima je bilo suđeno da odu u Miktlan bili su sahranjivani u klečećem položaju i uvijeni u ćebad i kapute da bi kasnije bili spaljeni na lomači. Oni koji su odlazili u Tlalokan, sahranjivani su s granom da bi se kada jednom tamo i stignu pretvorili u novo drvo.

-Za više slika o ovoj temi, možete pogledati dokument pod nazivom "Astečki bogovi"-