Verovanja
Koncepcija sveta i kalendar
Za Asteke, svet je prošao kroz četiri ili pet „doba“ ili „sunaca“. Svako doba imalo je svog vrhovnog boga i svako se završavalo nekim dramatičnim događajem. Tako se prvo doba, kojim je vladao Teskatlipoka završilo tako što su jaguari proždrli ljude. Kecalkoatl je vladao drugim periodom, koji se završio tako što su uragani uništili svet, a ljudi se pretvorili u majmune. Tlalok je rodio treće doba, koje se završilo vatrenom kišom. Sa Čelčiutlikue, boginjom vode, počelo je četvrto doba, na čijem je kraju bila poplava koja je ljude pretvorila u ribe.
Asteci su imali dve vrste kalendara. Solarni, tj. građanski kalendar, služio im je da odrede vreme za setvu i žetvu. Mistični ili sveti kalendar koristili su za predviđanje, izradu horoskopa i određivanje povoljnih perioda. Prvi je bio podeljen na 365, a drugi na 260 dana.
-Prvi prsten imao je dvadeset figura koje predstavljaju dane u mesecu. Svaki mesec bio je podeljen na četiri grupe sa po pet dana, koje su zvali „kintana“.
-Oko centralne figure uklesana su lica četiri prethodna sunca, predstavnika prohujalih vremena.
-U središtu nalazi se prikaz boga Tonatijua, koji se dovodi u vezu s petim suncem, tj. sadašnjošću.
Prvobitni mit
Mitologiju su Asteci nasledili od naroda koji su im prethodili. Usvojili su njihova božanstva i prilagodili ih svojim. Prema njihovom pogledu na svet, apsolutni i sveprisutni bog bio je Ometekutli, koji je stvorio Tonakatekutlija i Tanakasivatl, boga i boginju opstanka. Par je izrodio četiri sina, koji su formirali najvažniji panteon Asteka. Prema predanju, braća su se ujedinila da bi stvorila delo koje će ih uzvisiti od bogova. To delo su muškarac i žena, koje su poslali na Zemlju i naredili im da stvore potomstvo, koje će im odavati počast. Stvorili su i mora, planine i životinje.
-Tonatiju je bio bog Sunca. Izvandredan ratnik. Brinuo se o raju u koji su odlazili mrtvi ratnici nakon borbi, kao i oni žrtvovani u njegovu čast.
-Sipe Totek je bio zaštitnik plodnosti i žrtvovanja. On je, naime, sebi odrao kožu da bi nahranio ljude. Prikazivan je sa zlatnom kožom ili kožom opsidijana, perjanicom, peharom i štitom u rukama, ogrnut možom onih koji su žrtvovani njemu u čast.
-Teskatliopoka je sveprisutno božanstvo Neba i Zemlje, izvor života. Štitilo je ljude i davalo moć i sreću.
-Kecalkaatl je bio vrhovno biće. Predstavlja apsolut, sveukupnost, jer je povezan i sa Nebom i sa Zemljom.
Pogrebni obredi
Za Asteke, zagrobni život može da se nastavi na dva mesta: Miktlanu i Tlalokanu. U prvi su odlazili svi oni koji su morali da savladaju nekoliko prepreka pre nego što ostvare večni mir. U drugom se, pod zaštitom boga Tlaloka, nalazio raj. Obično je put u Miktlan bio dug i tamo su se mrtvi, sahranjivali s bokalom vode, koja se koristila na dugom putu. Preminuli kojima je bilo suđeno da odu u Miktlan bili su sahranjivani u klečećem položaju i uvijeni u ćebad i kapute da bi kasnije bili spaljeni na lomači. Oni koji su odlazili u Tlalokan, sahranjivani su s granom da bi se kada jednom tamo i stignu pretvorili u novo drvo.
-Za više slika o ovoj temi, možete pogledati dokument pod nazivom "Astečki bogovi"-
Obrazovanje i brak
Dok ne napune osam godina, neposlušnona deca bivala bi samo opomenuta, a posle toga svaki znak bunta telesno je kažnjavan. Kazne su bile prilično okrutne: u šake su im zabijali agavin trn, ili ih vezanu i golu ostavljali, naročito noću, u blatnjavoj bari, izloženu oštroj klimi.
Društveno uređenje u Astečkom carstvu
1. Vladar (Tlatoani)- (Na čelu države bio je vladar koji je imao apsolutnu vlast, smatran je izabranim od bogova i donosio je sve najvažnije odluke – političke, vojne i verske.)
2. Plemići (Pilli)- (Činili su vladajuću elitu: sveštenike, vođe vojske, upravnike pokrajina i bogate zemljoposednike, imali su mnoge privilegije – posedovali su zemlju, nisu plaćali porez i njihova deca su se školovala u posebnim školama.)
3. Sveštenici- (Imali su veliku moć, jer su upravljali verskim obredima i tumačili volju bogova, vodili su i škole, čuvali znanje o astronomiji i kalendarima.)
4. Ratnici- (U Astečkom društvu ratnici su bili veoma poštovani, rat je bio važan za osvajanje novih teritorija i zarobljenika koji su se žrtvovali bogovima.)
5. Zemljoradnici, zanatlije i trgovci (Macehualtin i Pochteca)- (Zemljoradnici su činili najveći deo stanovništva i obrađivali zemlju, zanatlije su pravile oružje, nakit i predmete za svakodnevnu upotrebu, trgovci su imali poseban status jer su putovali po carstvu i donosili retke robe.)
6. Robovi (Tlacotin)- (Nalazili su se na najnižem društvenom stupnju, robovi su mogli biti ratni zarobljenici, zločinci ili ljudi koji su se prodali u ropstvo da bi otplatili dug. ipak, rob nije bio zauvek rob — mogao je da otkupi slobodu.)
Tenočtitlan
Prestonica Astečkog carstva Tenočtitlan bio je najmoćniji grad u Mezoamerici i Americi i jedan od najvećih na svetu.
Osnovan je 1325. godine, a u vreme najvećeg procvata imao je oko 250.000 stanovnika. U njegovom središtu nalazi se sveti kompleks (Prostirao se na zemljištu dimenzija 350m x 300m) , centar lokalnog verskog života koji je obuhvatao brojne građevine namenjene obrazovanju, stanovanju i obredima vladajuće klase.
Tu je bio i Glavni hram (Široke stepenice vodile su do dve ritualne platforme gde su prinošene žrtve Tlaloku i Ucilopočtliju. Osnova je bila ukrašena izrezbarenim figurama.) U Hramu sunca nalazio se solarni kalendar, srž astečke religioznosti i kosmogonije. Okrenut ka nebu, kalendar je stajao na okruglom postolju u središnjem delu unutrašnjeg dvorišta.
Španski osvajači srušili su ga 1521. godine, a kasnije je obnovljen u skladu s evropskom estetikom.
Uspon Asteka
Između 1440. i 1446. godine, za vreme vladavine Ickoalta, Asteci su se prvo oslobodili od Tepaneka, a zatim osnovali trojni savez s lokalnim vođama iz vladajućih gradova-država u okolini Teskoka i Tlakopana. Svaki je imao svoju teritoriju, a između njih formirano je srce Astečkog carstva.
Između 1440. i 1469. pod vlašću Montesume I, grad Tenočtitlan ostvario je primat u savezu i uspostavio vlast od obala Pacifika do obala Atlantika. Na taj način Asteci su proširili svoju moć, stali na čelo carstva i ubirali više poraza nego njihovi saveznici.
U trenutku španske invazije (1519-1521) uspon Asteka kao velike sile trajao je manje od veka, njihovo carstvo sastojalo se od trideset osam gradova-provincija koji su, iako opterećeni plaćanjem poreza, sačuvali svoju autonomiju.
